Ima nas koji ne možemo ćutati – addendum

Nastavno na prethodnu objavu želeo bih preneti deo poruke koju mi je uputio FB-drugar, aktivista LF:
Pogodio si da nije bilo neke selektivnosti prilikom pozivanja. Ono što si omašio je priča o honorarima. Verovatno bih i ja isto mislio da nisam direkno upućen u organizaciju [...] 
A pišem ti zato što mislim da smo na istoj strani (pored toga što bih i ja mislio kao ti da nisam uključen).
[...]
Nije toliko bitno da li ćeš doći (a vazda' je poželjno), nego kako ćeš shvatiti, a pošto smo "naši", dadoh sebi slobodu da ti se obratim, ne zameri.

Evo moje i završne poruke u celosti:
Da, poziv mi je stigao od Tebe. I ne, nisam promašio ono za honorar, dopustio sam sebi da namerno pogrešim. Uz rizik da zazvučim kao mainstream-hrišćanin, skrušeno ću zatražiti oprost. (Borba sa zlom u sebi jedna je od najtežih. Ne uspeva mi uvek da pobedim.)
Bitnije od toga da li ću doći jeste da objavim još jedan tekst. Ostajem pri primedbi vezanoj za klik-poziv (jbg, "šmizla" sam), ali reterirati u razumnoj meri najmanje je što mislim da treba učiniti.
Hvala Ti na razumevanju i strpljenju.

Došao – ne došao, Lokalnom frontu želim uspeha i sreće (tako potrebne u ovom haotičnom vilajetu).