Ima nas koji ne možemo ćutati – finale

Nastavno na tu i tamo već pominjan protest LF/KV, želim reći da je moja odluka: „Hvala, ali ne hvala.“ Ne zbog načina na koji sam pozvan, to smo (khm-khm) apsolvirali u prethodnim objavama, već zbog:

i zbog:

Prvo, ne treba mi podrška LF i drugo ne osećam se Srbinom. (Ako je tumačenje potrebno: Prvi mi tweet zvuči arogantno, a drugi šovinistički.)

Stoga, a i zbog sirovinskoga sastava LF, odlučih kao u dispozitivu.

Ima nas koji ne možemo ćutati – addendum

Nastavno na prethodnu objavu želeo bih preneti deo poruke koju mi je uputio FB-drugar, aktivista LF:
Pogodio si da nije bilo neke selektivnosti prilikom pozivanja. Ono što si omašio je priča o honorarima. Verovatno bih i ja isto mislio da nisam direkno upućen u organizaciju [...] 
A pišem ti zato što mislim da smo na istoj strani (pored toga što bih i ja mislio kao ti da nisam uključen).
[...]
Nije toliko bitno da li ćeš doći (a vazda' je poželjno), nego kako ćeš shvatiti, a pošto smo "naši", dadoh sebi slobodu da ti se obratim, ne zameri.

Evo moje i završne poruke u celosti:
Da, poziv mi je stigao od Tebe. I ne, nisam promašio ono za honorar, dopustio sam sebi da namerno pogrešim. Uz rizik da zazvučim kao mainstream-hrišćanin, skrušeno ću zatražiti oprost. (Borba sa zlom u sebi jedna je od najtežih. Ne uspeva mi uvek da pobedim.)
Bitnije od toga da li ću doći jeste da objavim još jedan tekst. Ostajem pri primedbi vezanoj za klik-poziv (jbg, "šmizla" sam), ali reterirati u razumnoj meri najmanje je što mislim da treba učiniti.
Hvala Ti na razumevanju i strpljenju.

Došao – ne došao, Lokalnom frontu želim uspeha i sreće (tako potrebne u ovom haotičnom vilajetu).

Ima nas koji ne možemo ćutati

• 
  Danas mi je u faceboočnoj prepisci jedna draga drúga između ostaloga i ovo napisala: „u momentu kad sam kliknula join osecaj gluposti me obuzeo..a s druge strane raduje me bar taj način suprotstavljanja hotlipsu.“
• Prenosim svoj odgovor bez ikakvih izmena:
  

  Hotlips je slučaj sui generis, ali se grozim ovih inernetskih aktivista. Oni masne honorare uzimaju (ko masne, ko malo manje masne) za svoj "rad", a sve što rade jeste da klikću po kompjuteru. Užasavam se kada me neko na listi FB prijatelja drži samo da bi mi povremeno poslao poziv na neki skup ili zahtev da mu lajkujem stranicu. Čak ni toliko truda ne mogu da ulože da isfoliraju neko lično obraćanje... Da naprave cirk. pismo koje bi onda uz izmenu imena svakome ubacili u inbox. Ne to je previše truda, copy-paste-kliktanja i uopšte angažmana. Hajde da napravimo "event" i da dodamo celu friend-listu. Ništa lakše. Pa, koliko su se oko mene potrudili, tol'ko ću im se i pojaviti. Što, da mi ne bi možda refundirali putni trošak?
• Napominjem da se gorepomenuto ne odnosi na K. S. i A. L. Njih odveć poštujem da im najpre u privatnoj poruci ne bih račlanio pod-jedan-dva-tri-i-nadasve, da sam im imao šta zameriti.
• 
• UMESTO NARAVOUČENIJA: Kada aktivisti pokažu manje takta od putujućih prodavaca usisivača, drugo ne mogu ni očekivati do da će se potencijalni „kupci“ praviti kako nisu kod kuće. (Uostalom, baš ću u subotu popodne morati tetki da odnesem lek.)